Предмет осигурања је одређено материјално добро, односно материјални интерес, одговорност, човеково здравље или живот који су изложени могућношћу остврења ризика.
Ризик у најширем смислу представља одређену опасност, неизвесност, губитак, стављање на „коцку“, дакле неки будући неизвестан догађај који може имати и нежељене последице.
Битан елемент ризика је могућност наступања догађаја. Он не може зависити од искључиве воље заинтересованих лица.
Уговарач осигурања је дужан да обавести осигуравача о повећању ризика, ако је ризик повећан неким његовим поступком без одлагања. Уговарач осигурања има право да захтева одговарајуће смањење премије уколико после закључења уговора о осигурању дође до смањења ризика.
Ризици могу бити:
- чисти ( последица случаја или стихије, а не човековог свесног деловања и слично)
- шпекулативни ризици (они у које човек улази свесно нпр. игре на срећу, клађење, улагање у ризичне пројекте)
Осигурањем се покривају само чисти ризици који, када се појаве, резултирају искључиво губитком док шпекулативни ризици могу разултовати добитком или губитком.
Међутим, осигурањем се не могу увек покрити у потпуности ни сви „чисти“ ризици. Примера ради нуклеарне, катастрофалне, еколошке ризике осигуравачи примају у осигурање али под посебним условима, било у висини премије било расподелом ризика у реосигурање и сл.
Осигурљиви ризици
Осигурљиви ризици су они за које постоје техничке основе за утврђивање њихове величине, а тиме и могућност покрића. То могу бити:
- Имовински ризици. То су финансијски губици због физичког оштећења, уништења, крађе имовине, тзв. непосредне штете или финансијски губици који су последица таквих штета, тзв. посредне штете, као што су нпр. губитак зараде, ренте, појаве екстра трошкова, губитак тржишта и слично.
- Лични ризици. То су ризици који узрокују смањење или губитак финансијске сигурности као последица смрти, старост или болест. Ризик незапослености, који се често убраја у ту скупину ризика, нема сва битна обележја осигурљивог ризика, јер се не може израчунати вероватноћа штете с потребним степеном тачности. Будући да се различити облици незапослености јављају нерегуларно, тај ризик у одређеној мери покрива држава програмима збрињавања и социјалног осигурања.
- Ризик од одговорности. То су ризици који узрокују штете на имовини, здрављу или животу треће особе. Та значајна скупина ризика може за последицу имати велике штете, па је висина накнаде осигуравача одређена свотом осигурања којом он лимитира своју обавезу. Ризици одговорности за штете трећој особи узроковане су:
- употребом аутомобила
- поседовањем имовине
- професијом ( правници, лекари, стоматолози и др. )
- производним процесом
- руковођењем и сл.
Неосигурљиви ризици
Неосигурљиви ризици су они ризици за које осигуравач нема стварну основу за одређивање премије или нема могућност за разуђеност ризика.
Неосигурљиви ризици су:
- Тржишни ризици. Тој групи припадају ризици који произилазе из промене цена, промене укуса потрошача и њихове неинфериорности, конкуренције других понуђача на тржишту и слично.
- Политички ризици. Том скупу припадају ризици који произилазе из политичких промена у држави, ограничења везаних за трговину и конвертибилност валуте, високога порезног оптерећења и других аката власти.
- Ризици у производњи. То су ризици који настају због примене застареле технологије, „уских грла“ и других нерешених техничких проблема у производњи, исцрпљивања природних ресурса, штрајкова, што узрокује губитак прихода привредних субјеката , па такве ризике осигуравачи не могу покрити.
- Лични ризици.То су ризици губитка прихода због незапослености односно губитака запослења и других чиниоца као што су растава брака, неодговарајуће образовање, који могу довести до губитка материјалне сигурности појединца.
Након дефинисања ризика, потребно је утврдити и њихову фреквенцију и интензитет, односно, измерити ризик.
Особе које се баве проценом ризика називају се актуари. Актуари дају своје препоруке о начину на који ће се израчунавати тарифа премија.
Ризик је опасност настанка штетног догађаја. Опасност или извор штете код зграде која гори је пожар, опасност или извор штете у случају оштећења аутомобила је судар. Неке од чешћих опасности у имовинским штетама су пожар, олујни ветар, експлозија, потрес, провала, крађа и дуго.
Хазард је стање или понашање које повећава вероватност наступа штете. Стања односно понашања која повећавају вероватност наступа штете могу се класификовати на следећи начин:
- физички хазард ( енг. Physical hazard ) - промена физичких услова којима се повећава опасност осигураног случаја. Нпр. зими су коловози залеђени па је опасност од судара или исклизнућа далеко већа, што се приписује физичкој страни повећане опасности,
- морални хазард ( енг. Morale hazard ) - несавесно понашање односно индиферентност према наступу штете. Ако нпр. власник из немара не закључава своје просторије, ризик крађе је далеко већи, те је реч о моралном хазарду,
- хазард морала ( енг. Moral hazard ) - постоји када се осигурање склапа у намери да се накнадом из осигурања оствари добит. То је размишљање осигураника који сматра да „осигуравач има много новца“, па се и понаша у складу с „не брини се, осигурано је“. Такав је став неправилан, јер осигуравач може платити штету само ако је наплатио одговарајућу премију од осигураника, срачунату на случајности догађаја. Према томе морални хазард би довео до повишења штета, а тиме и до повишења премије и за све остале осигуранике.
О хазарду морала је реч и ако би нпр. власник осигурао своју нерентабилну фабрику од пожара и потом сам изазавао пожар како би добио накнаду већу од вредности коју би добио продајом фабрике.
Дакле, када због осигурања осигураник мења своје понашање чиме повећава величину или вероватност наступа штета реч је о моралном хазарду. Осигуравач, нажалост, најчешће не може знати је ли осигураник склон таквом хазардном понашању или није; ипак, ако осигураник закључује животно осигурање или осигурање од незгоде на изузетно високу своту, осигуравач мора бити опрезан при склапању уговора о осигурању.
Осигуравач се настоји заштитити од таквог хазардног понашања осигураника, осим опрезом при склапању осигурања, на различите друге начине нпр. клаузулом о самопридражају или неком сличном клаузулом.