Актуарске послове, у смислу ЗОО, обављају овлашћени актуари. Овлашћени актуар је лице које је добило овлашћење Народне банке Србије за обављање актуарских послова.

Услове за стицање звања овлашћеног актуара прописује Народна банка Србије. Овлашћеног актуара именује директор друштва за осигурање.

Овлашћени актуар даје мишљење о: начину израчунавања тарифа премија, о томе да ли су техничке резерве образоване у складу са ЗОО, актима пословне политике у поступку њиховог доношења, односно у поступку измена и допуна и примени аката пословне политике,финансијским извештајима и годишњем извештају о пословању друштва, извештају о спровођењу политике саосигурања и реосигурања, о томе да ли је математичка резерва израчуната у складу са законом, преносу портфеља осигурања. Овлашћени актуар израчунава, односно даје мишљење о маргини солвентности и обавља друге актуарске послове у складу са законом.

Бонус представља умањење основне премије осигурања у одређеном проценту, уколико у периоду осигурања од најмање једне године није било штета. Обрачунава се годишње, приликом плаћања премије.

Представља укупан износ који се плаћа осигуравачу за услуге осигурања. Утврђује се према ценовнику премија осигуравача,односно према тарифама друштва за осигурање.Састоји се од премије осигурања и режиског додатка (трошкови пословања осигуравача попут трошкова неких провера, посебних накнада, штампања полисе и слично).

Начин плаћања премије осигурања се утврђује уговором. Може бити једнократни или у више рата - месечно, квартално, полугодишње.

Представља могућност расподеле ризика на већи број осигуратеља чиме свако до њих преузима на себе сразмеран и прихватљив део ризика.

Износ који се приписује свакој полиси осигурања живота која је штедног карактера након друге године од почетка трајања осигурања (удео у добити се уобичајено приписује на крају осигуравајуће/календарске године) и представља врсту камате на уложена средства. Израчунава се као просечан принос улагања математичке резерве осигурања живота и као таква није загарантована од стране осигуравајуће куће. Другим речима за неки наступајући период се може само говорити о очекиваној добити на основу претходног искуства јер нико неможе предвидети будућа кретања на тржишту и приносе који ће бити остварени. Када се ради о добити веома је важно знати да осигуравајуће куће воде веома рестриктивну политику у погледу улагања средстава клијената и она подразумева начело мање али сигурније добити уз максималну заштиту уложених средстава клијената те углавном улажу новац у државне обвезнице, некретнине, јавне радове и слично. Добит се исплаћује заједно са осигураном сумом уколико наступи осигурани случај или по истеку трајања осигурања или уз откупну вредност полисе осигурања живота уколико дође до раскида уговора. Битно је знати да ако је уз осигурање живота закључено и неко допунско осигурање (несрећни случај, тешке болести, хируршке интервенције и слично) на њих се не приписује добит јер она нису штедног већ ризико карактера.

је осигурање којим се, на основу уговора, могу обезбедити права из здравственог осигурања лицима која нису осигурана по закону којим се уређује обавезно здравствено осигурање, као и лицима која су осигурана по том закону, а којима се обезбеђује већи обим права од обима који се обезбеђује по том закону и друге врсте права из здравственог осигурања која нису обезбеђена тим законом.

представља групу ризика која се уговара додатно и независно од основног осигурања собзиром да су предметни ризици по својим карактеристикама невезани за основне ризика који се покривају појединачним уговором о осигурању.

накнада коју у осигурању живота плаћа уговарач осигурања када је уговорена динамика плаћања краћа од једнократне или годишње. Другим речима уговарач осигурања је унапред упознат да ће уколико изабере полугодишњу, кварталну или месечну динамику плаћања бити у обавези да плати и доплатак који се изражава у проценту од премије осигурања.

представља групу ризика који се увек уговарају уз основне ризике и није их могуће уговорити без претходно уговорених основних ризка, при чему је условима осигурања дефинисано који су то ризици. Осигурање допунских ризика је препуштено доброј вољи уговарача осигурања који према сопственим потребама уговара све или неки или ниједан од допунских ризика.

приход осигуравача у поједином обрачунском периоду и заснива се на писаном документу или фактури (књиговодствена исправа која је основ фактурисане премије у књиговодству осигуравача) на основу које уговарач осигурања плаћа премију за тај обрачунски период.

учешће у штети коју осигураник сноси сам и изражава се у апсолутном износу или у проценту од штете.

покрива осигурање свеукупне робе осигураника у транспорту и односи се на све пошиљке које осигураник шаље и прима у одрешеном временском периоду.

представља степен/проценат оштећења које је претрпио предмет осигурања у осигураном случају.

поступак у осигурању живота или рентном осигурању где се статус активног осигурања мења у капитализован/редукован статус као последица престанка плаћања премије осигурања (уобичајено након истека 10% уговореног осигураног периода) када се осигурана сума редукује по унапред утврђеној табели редукованих вредности која се добија уз полису осигурања и као таква вреди до истека периода трајања осигурања, настанка осигураног случаја и откупа полисе.

период или рок на поретку уговореног периода трајања осигурања у којем осигуравач нема обавезу исплате надокнаде уколико дође до наступања осигураног случаја.

покрива осигурање одређене робе осигураника у транспорту.

покрива осигурање одређеног превозног средства.

представља уговарање више лица или више ствари који су покривени једним осигурањем.

физичко или правно лице којем припада накнада из осигурања. Могуће је да постоји и више корисника за исти осигурани случај када они деле припадајућу накнаду на основу утврђених критеријума. У пракси уговарач осигурања, осигураник и корисник осигурања могу бити различита лица и овај појам се најчешће користи у ситуацијама када корисник осигурања није учествовао у закључењу уговора о осигурању или када уопште није ни познат у тренутку закључења уговора. То су најчешће ситуације када се осигурање закључује у своје име,а за туђ рачун где корисник немора бити познат осигуравачу па ни уговарачу осигурања, али морају бити утврђена јасна правила за његово утврђивање. Осигурање за туђ рачун настало је у поморској пракси,али је нашло примену у многим другим сферама осигурања, где се опет издваја осигурање живота, где корисник може бити представљен било киме, односно уговарач осигурања може именовати корисника потпуно самостално или уколико то није урађено, законски је јасно дефинисано ко може бити корисник осигурања живота у случају остварења осигураног случаја. Уз ово у животном осигурању можемо разлиовати и више различитих корисника у зависности од остварења осигураног случаја, па тако можемо имати корисника за случај смрти, корисника за доживљење или корисника за случај тешке болести.

исправа која се издаје када нема довољно времена за израду полисе осигурања или када је неопходно накнадно прибавити одређене податке,а у интерсу и осигураника(одмах добија осигуравајућу заштиту) и осигуравача(стиче право на наплату премије) је закључење уговора о осигурању. Собзиром да садржи битне елементе уговора о осигурању у пракси се касније замењује са полисом. Може се користити у свим врстама осигурања али у пракси највећу примену има код транспортних осигурања.

доплата премије осигурања која се зарачунава оним осигураницима/уговарачима осигурања који су у протеклом периоду (једна или више година), имали одређен број штета (две ил више) а обрачунава се за индивидуалан, неповољнији однос плаћене премије и надокнађене штете. Ово је различито од повећања премиске стопе за наредни период као резултат чињенице да су исплаћење штете у ранијем раздобљу знатно премашиле укупно уплаћену премију осигурања.

представља средства која имају карактер штедних улога, воде се на посебном рачуну и израчунавају се посебно за сваки уговор осигурања живота. Намењен је измирењу будућих обавеза по основу осигурања живота па је позната и као техничка резерва осигуравача.

јавља се када је осигурана сума већа од вредности осигуране ствари,а у случају настанка штете исплаћује се износ надокнаде само до стварне вредности осигуране имовине.

вредност изражена у новцу на коју осигураник или корисник осигурања има право уколико наступи осигурани случај. У имовинском осигурању се не може добити више него је стварни обим настале штете и то у границама суме осигурања и вредности осигуране ствари, па стога накнада и зависи од висине саме штете, висине суме осигурања и вредности осигуране ствари,а сваки од ових елемената може бити горња граница обавете осигуравача у смислу накнаде из осигурања. Код осигурања незгоде на висину накнаде утиче висина осигуране суме као и обим последица несрећног случаја при чему се исплаћује сразмерни део накнаде у односу на обим последица. У осигурању живота накнада представља унапред уговорену осигурану суму или ренту која се исплаћује осигуранику или кориснику осигурања.

сваки изненадни и од воље осигураника независтан догађај, који делујући нагло и изненада на осигураниково тело, узрокује његову смрт, потпуни или делимични инвалидитет, пролазну неспособност за рад или оштећење здравља које захтева медицинску помоћ.

је титулар који се може појавити код осигуравача са захтевом за накнаду настале штете када је постојало заложно право на осигураној ствари осигураникових поверилаца пре настанка осигураног случаја. Веома често повериоци, у циљу заштите властитих интереса траже да осигураник/уговарач осигурања изврше винкулацију (линк на ову реч)полисе осигурања у корист повериоца/поверилаца.

осигурање које се закључује независно од воље заинтересованих страна,а на основу закона. Ова врста осигурања присутна је у свим земљама света.

новчани износ који се исплаћује осигуранику/кориснику осигурања уколико наступи осигурани случај и представља горњу границу основне обавезе осигуравача. У пракси она може бити и прекорачена услед трошкова насталих због отклањања или умањења штета,а по налогу осигуравача. Износ осигуране суме се уноси у полису осигурања или се уговором о осигурању или законском регулативом утврђује начин њеног одређивања ако наступи осигурани случај. Осигурана сума представља битан елеменат уговора о осигурању и редовно се користи као основица за обрачун премије осигурања. У утврђивању осигуране суме, по природи посла, учествује и осигуравач, међутим коначна одлука, као обавеза снођења могућих последица услед неадекватне висине је искључиво на страни осигураника. У осигурању ствари сума осигурања је један од чинилаца уз вредност осигуране ствари и висину штете којим се одређује износ одштете док код осигурања лица осигурана сума представља једино мерило обавезе осигуравача.

могућ, неизвестан и будући догађај, који не зависи од искључиве воље осигураника и који му наноси штету,а чијим наступањем кроз осигурани случај настаје обавеза осигуравача да исплати штету. Сви ризици су детаљно обрађени у условима осигурања којима се тачно утврђује од којих се опасности може извршити осигуравајућа заштита. Приликом утврђивања осигураних ризика у условима осигурања или се врши набрајање ризика са тачно утврђеним обимом сваке појединачне опасности или се осигуравају сви ризици осим наведених и изричито искључених.

настанак околности према уговору о осигурању или према закону који обавезује осигуравача да осигуранику/кориснику осигурања исплати одштету. Не постоји јединствена дефиниција осигураног случаја будући да он зависи од покривених ризика који се опет разликују од врсте осигурања, али у сваком случају мора постојати јасна узрочно-последична веза између неког догођаја и последица које су штетне по осигураника. Осигурани случај дакле ствара последице и за осигураника и за осигуравача,а утиче и на даљу судбину укупних осигуравајућих односа.

економска заштита осигураника од штетних дејстава и економских поремећаја до којих долази услед настанка осигураног случаја

правно или физичко лице које закључује уговор о осигурању у своје име и за свој рачун у циљу заштите од нежељеног дејства покривених ризика. Осигураник мора бити пословно способно лице,са свим правима и обавезама које стоји наспрам осигуравача као друге стране у уговору о осигурању. У пракси осигураник је често и уговарач осигурања и корисник осигурања, али када су опасности изложена туђа добра или нека друга особа уговарач осигурања и корисник осигурања могу бити и друга лица уз услов да то мора имати услу везу са осигураником. Рецимо у осигурању живота осигураник може бити члан породице уговарача осигурања који се штити од одређених ризика.

правно лице које се уговором о осигурању обавезало на надокнаду настале штете односно исплату уговореног новчаног износа осигуранику/кориснику осигурања када се оствари осигурани/покривени ризик. Осигуравачи се разликују према величини и обиму ризика које покривају, а у пракси се могу бавити са једном, са више или са свим гранама осигурања. Због изузетног друштвеног значаја који имају законски је тачно утврђено у ком облику као привредно друштво могу да послују, морају поседовати одговарајућу дозволу за рад и подрежу специфичном државном надзору пословања.

представља ону групу ризика која се по предментном уговору о осигурању увек и обавезно покривају осигурањем и као такви се немогу појединачно искључити из самог осигурања.

могућност да уговарач осигурања раскине уговор о осигурању живота и повуче део до тада уплаћених средстава кроз откуп полисе при чему је износ повраћених средстава утврђен кроз откупну вредност полисе уз претходно испуњење минималног броја уплаћених премија по закључењу осигурања. Уколико су испуњени предвиђени услови уз откупну вредност се увек исплаћује и до тада остварена и приписана добит.

износ одређен у посебној табели која се добија уз полису осигурања живота и по којој је могуће извршити откуп полисе по вредности датој у табели за годину у којој се врши откуп полисе,а након испуњења минималног броја плаћених премија по закључењу осигурања.

осигурање које не покрива стварну штету претрпљену остварењем осигураног случаја, већ се унапред уговара да ће се исплата осигурања извршити након појаве догађаја који представља осигурани ризик и који је, у ствари, “окидач” за плаћање. Овом врстом осигурања су углавном покривају природне катастрофе које узрокују једну или висе сукцесивних штета. Правила параметарског осигурања се, међутим, примењују и на друге “нормалне” ризике, нарочито при осигурању пољопривредних култура, који нису из категорије катастрофа, уколико је исход покривеног ризика у складу са примењеним параметром или индексом параметра.

значи да је у тренутку закључења осигурања вредност осигураног предмета била већа од осигуране суме, те ће енетуална накнада бити сразмерно смањена према односу уговорене осигуране суме и стварне вредности осигураног предмета.

- је основна писана исправа која прати закључење неког осигурања и којом се дефинишу права и дужности заинтересованих страна. У себи садржи битне елементе : уговорне стране, осигурано лице или осигурану ствар, ризике, трајање осигурања и време покрића, премију и своте осигурања, односно одредбу да је осигурање неограничено, датум издавања и друго. Полиса садржи или уз њу иду „општи услови осигурања“

писмена или усмена изјава воље којом се тражи/нуди закључење уговора о осигурању.

правно лице које се бави довођењем у везу осигураника/уговарача осигурања са осигуравачем у циљу преговарања о условима за закључење уговора о осигурању,а на основу налога било осигураника/уговарача осигурања, било осигуравача.

оно што се осигурава - лице или добро на коме се може остварити осигурани ризик. Уопште предмет осигурања са својим особеностима је неопходна предпоставка и за закључење и за трајање осигурања и као такав мора бити спецификован у полиси осигурања. Поред овога сам предмент осигурања се користи као једно од основних мерила за поделу целокупне осигуравајуће делатности у различите категорије или врсте осигурања.

новчани износ који осигураник/уговарач осигурања мора да плати као накнаду за обезбеђење осигуравајуће заштите, односно једноставно речено то је цена ризика. У пракси висина премије се одређује према просечној величини ризика (свака промена ризика се манифестује променом премије) уз узимање у обзир и других чинилаца као што су трајање осигурања, сума осигурања, принос који настаје улагањем средстава осигурања, трошкови осигурања и слично.

износ који се приписује уговарачу осигурања као резултат оплодње уложеног капитала кроз програме осигурања живота и као такав неможе више бити умањен или изгубљен без обзира на будуће резултате пословања осигуравача односно будуће успешности у пласману уложеног капитала. Обрачунава се и приписује на годишњем нивоу, изузев непосредно по закључењу осигурања живота, када се први припис ради након протека две или три године, у зависности како је одређено условима осигурања.

лице које врши процену изложености ризику предмета осигурања при чему он врши физичку и правну идентификацију предмета осигурања, утвршује сва евентуална права на предмету осигурања, временски оквир у коме се врши процена и у коме ће постојати осигуравајуће покриће, утврђује саму сврху процене, прикупља и анализира све потребне податке за примене метода процене како би могао донети закључак о вредности предмета осигурања као и о степену изложености ризицима за које се тражи осигуравајуће покриће.

лице које када дође до настанка штете која се према условима осигурања сматра покривеном врши процену стварно настале штете, како би иста била препозната и прихваћена од стране осигуравача, односно како би уговор о осигурању био реализован на начин да се предметна штета надокнади према процени коју је проценитељ дао.

представља износ коју одређује уговарач осигурања/осигураник,а означава највишу предпостављену вредност штете коју може претрпети у случају остварења осигураног случаја и као такав се често користи код закључења осигурања јер уговарачу осигурања обезбеђује плаћање повољније премије,а осигуравачу утврђује максимални износ штете који је у обавези да надокнади.

засебна делатност у оквиру система осигурања која подразумева да осигуравач преноси на реосигуравача део ризика који је претходно преузео закључењем осигурања и за то плаћа реосигуравачу премију реосигурања. У пракси реосигуравач може даље пренети део ризика на следећег реосигуравача (ретроцесија), овај опет на следећег и тако редом, чиме се постиже неопходна хомогенизација и дисперзија ризика која омогућава стабилно функционисање система осигурања чак и за случај настанка катастрофалних штета.(Вертикани принцип дисперзије ризика) Иначе сваки осигуравач је у обавези да вишак ризика који прелази његове способности да исти покрије из сопствених средстава покрије реосигурањем код регистрованих реосигуравача.

могућност настанка нежељеног, економски штетног догађаја, који наступањем ствара обавезу осигуравача према осигуранику/кориснику осигурања,а на основу закљученог уговора о осигурању или у складу са законским нормама. По дефиницији ризик је могућ и неизвестан будући догађај, који не зависи од воље осигураника или трећих лица (дакле случајан) и да као такав наноси штету личности или имовини која је предмет осигурања.Ризик је само замишљена опасност од остварења штетног догађаја, који када се оствари опстаје осигурани случај. Под ризиком се често сматра и сам догађај који својим наступон наноси штету (пожар, поплава, судар и слично),а понекад се под ризиком подразумева и сам предмент осигурања (брод и терет који превози).

износ уговором преузетих ризика које осигуравач задржава у сопственом покрићу и које може покрити сопственим средствима. Део ризика који прелази самопридржај се реосигурава.

вид осигурања где више осигуравача дели међу собом ризик који се односи на исти предмет осигурања. Сваки од саосигуравача преузима на себе део осигуране вредности али тако да укупан збир њихових покрића не прелази осигурану вредност. (Хоризонтални принцип дисперзије ризика) Сваки саосигуравач индивидуално преузима свој део обавезе и ниједан саосигурач не одговара за обавезе осталих саосигуравача. Сваки саосигуравач засебно закључује уговор са уговарачем осигурања/осигураником за свој део преузетог ризика.

датум и време истека важења уговора о осигурању, односно датум након којег осигуравач више није у обавези да надокнађује штете по основу појединачног уговора о осигурању. Овај датум је веома важан и због благовременог обнављања осигурања како уговарач осигурања/ осигураник не би били без заштитног покрића услед истека уговора о осигурању.

свака негативна промена на имовини или лицу које је предмет осигурања,а узрокована је неким догађајем или нечијој радњом. Настанком штете и уз испуњење услова утврђених уговором о осигурању, ствара се обавеза осигуравача да осигуранику/кориснику осигурања исплати одштету, чија висина ће опет зависити од врште саме штете и њеног обима.Када говоримо о имовинском осигурању штета се у основу дели на потпуну штету која представља уништење осигуране ствари и делимичну штету која представља оштећење саме ствари, могуће је извршити поделу штете и по другим мерилима, па тако познајемо материјану и нематеријалну штету, непосредне и посредне штете и слично. Док када доворимо о осигурању лица, штета није адекватан појам, односно у буквалном смислу је и нема, већ постоји обавеза осигуравача која зависи од остварења ризика (поврда, болест, смрт) или настаје истеком уговореног временског периода.(доживљење уговореног броја година).

означава потпуно уништење предмета осигурања услед остварења осигураног ризика, односно уништење у таквом степену да је економски потпуно неоправдано вришити његову поправку и враћање у првобитно стање у ком случају осигуравач има обавеза да исплати пун износ осигуране суме осигуранику/кориснику осигурања као надокнаду за претрпљену штету.

временски период у којем осигурање делује односно даје покриће од осигураних ризика. Уколико није другачије уговорено, уговор о осигурању се примењује од 00.00часова уговореног почетног дана наведеног у полиси осигурања до 24.00часа последњег дана уговорфеног рока. Према потреби осигурање се може уговорити на одређено и неодређено време,а у зависности од дужине трајања осигурања разликује се краткорочно осигурање са роком до једне године, вишегодишње са дужином трајања уговореном на период дужи од једне године и дугорочно код кога није одрђен рок трајања већ само почетак самог осигурања. Уз ово разликује се и формално (односи се на дејство самог уговора о осигурању), материјално (односи се на преузимање самих ризика) и техничко (односи се на време на које се односи обрачун премије) трајање осигурања.

је овлашћење које власник рачуна даје банци да у његово име и за његов рачун измирије одређене приспеле обавезе, односно изврши трансфер новца у утврђеном износу и у тачним временским интервалима са његовог рачуна на рачун/е назначен/е у овлашћењу.

правно или физичко лице које са осигуравачем закључује уговор о осигурању и преузима обавезу плаћања уговорене премије осигурања при чему он не мора имати и право на надокнаду из осигурања. У пракси у својству и уговарач осигурања и корисника осигурања појављује се иста особа, односно осигураник, али у пракси уговарач осигурања и осигураник не морају бити иста особа, односно негде се опет корисник осигурања појављује као засебна особа. Због тога се појам уговарач осигурања користи онда када лице које закључује уговор о осигурању и корисник осигурања нису исто лице,а то је најчешће случај код осигурања живота, осигурање од несрећног случаја, као и у поморском и транспортном осигурању.

представља правни оквир којим се регулишу права и обавезе по основу односа из осигурања. Уговор о осигурању ствара обавезе за обе стране где се осигураник/уговара осигурања обавезује да плаћа премију осигурања,а осигуравач да сноси последице остварења осигураних ризика. Наравно уз ове основне редовно су прецизиране и друге обавезе, па тако осигураник/уговарач осигурања има обавезу да пријави промену било којих околности које утичу на повећање/умањење ризика, настанак осигураног случаја, предузимање мера спасавања и слично док осигуравач може имати обавезу преузимања трошова спасавања, стварања резерве за надокнаду штете и слично. Уговори о осигурању су углавном типизирани према предмету осигурања због једноставности и брзине склапања уговора,а у себи садрже услове осигурања (опште и посебне) као и клаузуле којима се дефинишу специфичности сваког појединачног уговора.

скуп клаузула које детаљно уређују односи уговарача осигурања/осигураника и осигуравача, уколико исти нису већ уређени законским актима, и као такви представљају саставни део уговора о осигурању. Осигуравач је у обавези да упозна уговарача осигурања/осигураника са условима осигурања и да при закључењу осигурања исте преда у писменој форми уговарачу осигурања/осигуранику уколико већ нису одштампани на самој полиси осигурања.

потпун или делимичан пренос права потраживања по основу уговора о осигурању на неко треће лице чиме се то право ограничава.