Полиса осигурања – форма писаног уговора из осигурања, мада она сама по себи није уговор. Полиса осигурања представља доказ, односно потврду да је закључен уговор о осигурању. Уговор о осигурању је закључен када уговорне стране потпишу полису. Уговором о осигурању обавезује се уговарач осигурања да плати одређени износ организацији за осигурање (осигуравач), а организација се обавезује да, ако се деси догађај који представља осигурани случај, исплати осигуранику или неком трећем лицу накнаду, односно уговорену своту или учини нешто друго. (ЗОО)

Уговор о осигурању је двострано обавезан уговор, комутативни уговор и формалан уговор без изузетака.

Елементи полисе осигурања су:

• уговорне стране
• осигурана ствар или лице
• ризик обухваћен осигурањем
• трајање осигурања и време покрића
• свота осигурања
• премија
• потписи уговорних страна

Саставни део уговора осигурања јесу и општи и посебни услови.

Општи и посебни услови осигурања чине саставни део полисе и осигуравач је дужан да их преда осигуранику приликом закључења уговора. Унапред их доноси осигуравач. У случају неслагања општих и посебних услова осигурња и неке одредбе полисе примењују се посебни услови и одредбе. Општи услови осигурања измењени од стране осигуравача важе само за будуће уговоре.

Уговорне стране јесу осигуравач и уговарач осигурања. Осигураник и уговарач осигурања могу бити различита лица. У осигурању живота осигураник не мора нужно бити и осигурано лице. Уколико уговарач осигурања и корисник осигурања нису иста лица премију осигуравачу дугује уговарач осигурања. Уговарач осигурања може закључити уговор о осигурању у своје име и за свој рачун, у своје име, а за туђ рачун и у туђе име и за туђи рачун. Уговарач осигурања, код осигурања за туђ рачун, не може вршити права из oсигурања без пристанка лица чији је интерес осигуран и коме та права припадају. Осигуравач може, код осигурања за туђ рачун кориснику осигурања истицати приговоре које по основу уговора има према уговарачу осигурања.

Полиса осигурања мора садржати суму осигурања или то да је осигурање неограничено само код имовинског осигурања.

Полиса осигурања може бити дата у залогу.

Најчешћа је следећа подела полиса:

• поморске и копнене (подела према месту реализације ризика)
• индивидуалне и колективне (подела према броју лица)
• појединачне и генералне ( односи се на карго осигурање; појединачна се односи на осигурање једне одређене ствари, док се генерална односи на осигурање свих пошиљки које осигураник шаље и прима)
• валутиране и невалутиране (код валутираних је прецизно одређена осигурана сума, а код невалутираних је дат само начин на који се она може одредити)
• карго и каско полисе (карго полисе се односе на осигурање робе у транспорту, а каско на превозно средство које се осигурава)