Право осигурања обухвата две врсте извора:

• Изворе права статусног карактера
• Облигационо-правне изворе

Извори права статусног карактера се односе на норме које регулишу правни положај и статус осигуравајућих организација. Статусни извори обухватају:

Закон – Најновији закон о осигурању усвојен је децембра 2014. године. Као lex specialis – има право првенства у односу на друге законе ко што су: Закон о привредним друштвима (ступио на снагу 2012.), Закон о страним улагањима, Закон о девизном пословању, Закон о ревизији и рачуноводству, Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената итд.

подзаконски акти – њима се уређују питања спровођења закона – разне уредбе, наредбе, одлуке (на пример прописи који се односе на остваривање неких услова за оснивање , или прописа који се односе на полагање стручног испита за обављање послова и заступања у осигурању, итд)

Аутономно право - се односи на општа акта која доносе осигуравајуће организације. Ту се, пре свега, мисли на статут и друга општа акта осигуравајућих организација, као што је правилник о начину утврђивања финансијског резултата, правилник о утврђивању математичке резерве итд.

Облигационо-правни извори су извори права који регулишу уговорни део , дакле, ови изворе регулишу облигационо-правне односе који се заснивају осигурањем. Ови извори обухватају:

• Закон – Закон о облигационим односима из 1978. године
• Општи и посебни услови осигурања – њих припрема осигуравач и чине саставни део уговора о осигурању
• Обичаји и узансе
• Општа правила грађанског и привредног права
• Судска пракса и правна наука